Les lettres philosophiques, Voltaire, lettre XXV - ‘’Le bonheur sur la terre’’

« Les lettres philosophiques, Voltaire, lettre XXV - ‘’Le bonheur sur la terre’’ Volter je u ovom delu odabrao par misli, stavova od Paskala, tekst je koncipiran tako što on citira Paskalovu misao i onda ispod odmah da svoj komentar gde obrazloži šta misli o tome.

Prvi deo, prvi pasus, Paskal govori da je čovek zapravo sam sebi nepoznat i da smo sami sebi nerazumljivi i da sve to potiče od glavnog greha, kada kaže da je čovek nezamisliv bez te misterije i da je ta misterija njemu nepoznata, priča o originalnom grehu, Volter Paskalu kaže da zna kako je nastao taj greh, Paskal misli da smo sami sebi nepoznati, ne razumemo kako smo nastali, sve potiče od Adame i Eve, od glavnog greha, dok Volter govori suprotno, i kaže da je ta misterija pitanje kojim treba da se bavi njegova vera, a ne njegov razum.

Kad kaže ‘’je concois fort bien’’ - veoma dobro shvatam bez toga kakav je čovek, šta je čovek i da je on došao na svet kao i sve druge životinje i tu poredi ljude sa životinjama i govori o tome kako je porođaj veoma bolan, težak i da nekada i ženke, odnosno majke umiru na porođaju, daje primere, spominje kako je ljubav prema sebi jednaka kod svih ljudi, daje argumente kako smo svi isti, kako je amour propre nama data od strane boga, da bismo mogli da razumemo jedni druge, da bismo mogli da se vodimo našim bićem i da nam je dao religiju da bi ona vodila računa o toj našoj ljubavi, kao da nam da neke smernice, kaže da svi mi zavisimo od istog vazduha koji nas okružuje, od iste ishrane, svi moramo da jedemo i u tome nema ničeg nerazumnog kao što kaže Paskal i kaže da čovek uopšte nije enigma i da je sve jasno, da je čovek pomešan od dobrog i zla, od uživanja i boli i da je nekada vođen emocijama pri reagovanju, ali takođe i razumom(...gouverner ses actions).

Rečenica posle - čovek i ne može biti savršen i da je logično da će imati i dobru i lošu stranu, mešavinu obe, jer da je savršen onda ne bi bio čovek nego Bog i da smo baš zato i napravljeni, jer je to u našoj biti, moramo imati i jedno i drugo.

Naredni Paskalov argument jeste kada govori kako je svet ‘’une ile déserte et effroyable’, sve oko njega je bedno i užasno, ceo svet je nem, čovek je bez svetla u samog sebi, ništa ne zna, da je u bednom položaju i da je na ivici očaja, sve negativno.

Sada Volter odgovara da kada gleda Pariz ili London on ne vidi ni jedan razlog zašto bi neko pao u očajanje, jer npr ti gradovi uopšte ne liče na napušteno ostrvo koje je mesto očajanja nego vidi grad gde je sve bogato i raskošno, gde ima toliko ljudi i gde su ljudi srećni onoliko koliko mogu biti.

Pitanje - ‘’quel est l’homme sage...’’ Debrouiller - prodreti, on konstantno govori kako treba da budemo užasni i bedni jer ne razumemo glavne religijske postulate i onda Volter kaže kao da li bi trebalo da se žalimo zato što ne možemo da prodremo u to kako izgleda tačno Bog ili u misteriju svetog trojstva nego trebali bismo da onda budemo podjednako očajni i razočarani što nemamo 4 noge i krila, zašto bi od nas samih stvarali užas(horreur)? i onda kaže da naše postojanje nije toliko nesrećno koliko hoće da nas ubedi on u to i da smo svi kriminalci koje treba ubiti, da smo svi loši i da je sve negativno, da je to ideja od jednog fanatika i tu misli na Paskala i zato kaže ‘’idée d’un phanatique’’, takođe kaže da ne treba verovati da je svet savršeno mesto u kom nema ničeg druga osim zadovoljstva, i to je s druge strane opet ‘’reverie d’un sybarite’’ - sybarite je neka osoba ( personne qui cherche le plaisir de la vie dans une atmosphere de luxe et de raffinement ), i onda on kaže, ‘’Penser que la terre...’’ - svi mi imamo naše mesto i to je mišljenje Voltera, to je jako važno ovde.

Sledeći argument jeste gde Paskal kaže da treba voleti samo Boga, s druge strane, Volter kaže da treba voleti i druge(navodi sve koga treba), i isto tako treba voleti i njih kao i Boga jer nas je i Bog stvorio da volimo i njega, i druge i nas same i onda ponovo kaže ‘’Les principes contraires...’’ - opet proziva Paskala zbog njegovog mišljenja.

Sledeći Paskalov argument jeste da smo mi rođeni nepravedni i svako teži sebi, sve je totalno bilo kakvog reda i kaže da svi gledaju samo sebe i zato ima ratova, zato je užasno stanje što se tiče i ekonomije i svega, a dok Volter kaže kako je sve u redu zato što , ljubav prema samim nama, to nije sebičluk, potrebno je voleti sebe jer ljubav prema nama je ta koja može da nam pomogne da imamo i ljubav prema drugima i onda ćemo gledati i naše i tuđe potrebe, sve naše potrebe su korisne za celo čovečanstvo(verovatno misli na reprodukciju), mora svako da gleda i sebe, kada uvidi šta sve sebi treba da obezbedi onda će znati šta treba i drugima, uvek se treba prvo sebi posvetiti da bi mogao uopšte i drugima i onda kaže ‘’c’est cet amour-propre, que chaque...’’ i sledeća ‘’la loi dirige...’’, obe su jako važne, avertir - upozoriti, s druge strane, concupicence - desir, charite - milostinja.

U posldnjoj rečenici 11og pisma, vidimo njegovo mišljenje na osnovu te rečenice.

( analizirati tu rečenicu ) ; Sledeći argument jeste kad Paskal kaže da nam instinkt govori da tražimo zabavu i okupaciju i to proizilazi iz naše stalne mizerije i očajanja, jedina sreća je zapravo u odmoru i kad nalazimo zabavu, da ne bismo razmišljali o onome što nas muči, a s druge strane, Volter, on misli suprotno i kaže da je taj instinkt prvi princip i osnova svake zajednice i da je to više neko sredstvo, on nam služi da dostignemo našu sreću, a ne da pobegnemo od naše mizerije i tu on kaže sve ono što priča i u Kandidu, a to je da u radu sreća i govori kako ne bi imalo smisla da svako misli na sebe jer šta bi onda bilo sa našim čovečanstvom i to uopšte nije tako, šta su naši očevi radili na početku kad su došli na svet? Sve su radili za nas, doprinos zajednici je veoma bitan ovde ali s druge strane pita kako neki um uopšte može i da zamisli kako je lenjost zapravo dobra i da može doneti nešto veliko, po njemu je sreća REPOS, a Volter TRAVAIL.

Onda, govori Paskal u narednom argumentu da je čovek toliko nesrećan da se on dosađuje samim sobom, nego je nesrećan zbog same svoje prirode i s te strane, opet Volter se suprotstavlja tome i kaže da je čovek toliko srećan jer ima toliko stvari koje treba da radi i koje se nameću od prirode i koje ga odvraćaju od dosade i mnogo toga može da radi da bi bio koristan zajednici, svojim bližnjima itd a samim tim i da se udaljimo od negativnog načina razmišljanja. Voltaire a choisi ici une paire de pensées et de points de vue de Pascal.

Le texte est conçu de manière à ce qu'il cite la pensée de Pascal, puis donne immédiatement son commentaire expliquant ce qu'il en pense.

Dans la première partie, le premier paragraphe, Pascal affirme que l'homme est en réalité inconnu de lui-même et que nous sommes incompréhensibles pour nous-mêmes, et que tout cela provient du péché originel, lorsqu'il dit que l'homme est inconcevable sans ce mystère et que ce mystère lui est inconnu.

Il parle du péché originel, alors que Voltaire dit le contraire et affirme que ce mystère est une question à laquelle sa foi doit répondre, et non sa raison.

Quand il dit "je conçois fort bien" - je comprends très bien sans savoir ce qu'est l'homme, ce qu'il est et comment il est venu au monde, comme toutes les autres créatures, et il compare les humains aux animaux, expliquant à quel point l'accouchement est douloureux et difficile, et comment même les femelles, ou les mères, meurent parfois en couches.

Il donne des exemples, mentionne comment l'amour de soi est le même chez tous les êtres humains, donne des arguments sur la façon dont nous sommes tous les mêmes, comment l'amour-propre nous est donné par Dieu afin que nous puissions nous comprendre les uns les autres, comment elle doit guider notre être, et comment il nous a donné la religion pour prendre soin de cet amour, comme s'il nous donnait des directives.

Il dit que nous dépendons tous du même air qui nous entoure, de la même nourriture, que nous devons tous manger, et qu'il n'y a rien d'irrationnel à cela, comme le dit Pascal.

Il dit que l'homme n'est pas du tout une énigme et que tout est clair, que.... »